O inhibicijama u seks, duhovnom pristupu seksu i tehnikama za oslobođenje seksualnosti prema eugnozijskoj tantri

Adam Alteon Šivasatja

O INHIBICIJAMA U SEKSU, DUHOVNOM PRISTUPU SEKSU I TEHNIKAMA ZA OSLOBOĐENJE SEKSUALNOSTI PREMA EUGNOZIJSKOJ TANTRI

Dragi prijatelji,

Sada ću vam nešto reći o oslobođenjju seksualnosti i duhovnom pristupu seksu prema učenju eugnozijske tantre.

Srećem vrlo često među "duhovnim" ljudima, tragaocima ili duhovnjacima, mnogo onih, i među muškarcima i među ženama, koji imaju određene inhibicije u vezi sa seksom i seksualnošću.

To su najčešće neke barijere koje čine da imamo određene navike, pa nam odgovara, na primer, samo neka određena poza, a druge ne, onda sviđa nam se da radimo oralni partneru/ki, a da on/ona to radi nama, ne. Potom, vodimo ljubav samo u određeno vreme noću, neko to voli samo u mraku a ne voli svetlo, neko se boji da dodirne neki deo tela, nekome se javlja gađenje ili odvratnost u vezi sa nekim segmentom seksa, itd.

Zašto je to tako?

Razloga ima raznih. Seks je i dan-danas tabu tema za mnoge. Roditelji nam ne pričaju o tome. U crkvi i uopšte u hramovima o seksu se uči kao o nečem nečistom ili prljavom. Neko je doživeo neku traumu u detinjstvu pa je to povezao sa seksualnošću. Prerano upuštanje u seksualne odnose takođe nije dobro jer su jako mlade osobe psihički nezrele i nisu u stanju da razumeju šta se zapravo dešava i ne znaju na pravi način da priđu seksu. Obrazovanje na temu seksa ili uopšte ne postoji ili je jako oskudno. Mladi ljudi su prinuđeni da tragaju sami. Onda nabasaju na pornografiju, kojom danas internet obiluje. Pornografija je jedan iskrivljen, ograničen, izopačen, brutalan i veoma štetan način gledanja na seks i upražnjavanja seksa.

Današnji život je postao toliko užurban da ljudi nemaju vremena ni za šta, a naročito ne za seks. Nema ljubavi. Nema vremena. Svi su pod stresom. Svako traži neku korist ili interes.

Ljudi postaju zatvoreni, začaureni u sebe i svoje probleme, koje nikako ne mogu da reše jer se opiru promeni i ne žele da prihvate sebe takkvim kakvi jesu. Suštinski i uistinu.

Duhovnost, koja se danas svodi na religioznost, ili ne priznaje seksualnost ili ga potiskuje i nipodaštava. Ne možete od sveštenika da dobijete savet kako da vodite ljubav. POgledao bi Vas sa zgražavanjem i isterao iz crkve.

Iz detinjstva sve potiče. rana seksualna iskustva su presudna po celokupan seksualni i životni rast i razvoj. Seksualno vaspitanje je otuda neophodno.

Otuda, neophodno je vratiti se izvornom duhovnom pristupu seksu i seksualnosti, a to podrazumeva oslobođenje seksa i seksualnosti.

Za mnoge je danas nepojmljivo da se seks može povezati sa duhovnošću. Ali, to je zapravo jedan prirodan odnos. Duhovnost nije samo religija. Štaviše, današnje religije su izopačeni izdanci izvornih učenja - hrišćanstvo, kao i islam, judaizam i budizam, svi oni jednako greše i udaljavaju se od izvornih učenja. Današnje religijske zajednice su fragmentisane na desetine „posebnh“ grana, međusobno u zavadi, i profitiraju na svojim sledbenicima, na ovaj ili onaj način.

Duhovnost se svodi na duhovno iskustvo, a to je iskustvo koje čovek može imati kada doživi direktno svoje istinsko Ja. Ovde ima raznih termina, ali ja neću koristiti te mnoge termine, već ću se ograničiti samo na ovaj: istinsko Ja.

Istinsko Ja ili Sopstvo je istinsko središte naše ličnosti, našeg bića. Prema strukturi ličnosti koju je dao K.G. Jung, istinsko Ja zahvata centralni deo ličnosti. Ego ili Ja-identitet zahvata samo površni deo ličnosti. Istinsko Ja je prema Jungu istinski integrator ličnosti. I to je mesto u kojem imamo ideju Boga. LIčnost se prema Jungu sastoji iz 3 dela:

·         Svesno

·         Individualno nesvesno

·         Kolektivno nesvesno

Svesni deo ličnosti je onaj u kojem se nalazimo kada smo u budnom stanju i kada obavljamo svakodnevne aktivnosti. Središte ovog dela ličnosti je Ego. Ego (Ja) ima dva nivoa ili vida: a) funkcionalni Ego i b) statusni Ego. Funkcionalni Ego je onaj koji nam omaže da normalno funkcionišemo kao osoba, I koji čini da se razlikujemo od drugih osoba (drugih Ja). Statusni Ego je onaj Ego koji daje sebi do značaja I koji nam nameće osećaj važnosti (“Ja sam taj I taj”, “Ja sam Neko”, itd.).

Persona je deo svesne ličnosti koji predstavlja način kako se pokazujemo svetu oko nas, drugim ljudima. To su razna lica koja pokazujemo drugima, razne uloge i funkcije koje obavljamo – profesor, radnik, policajac, domaćica, podređeni/nadređeni, suprug/supruga, otac/majka, dete, vaspitačica, vođa, itd.

Sopstvo ili istinsko Ja je središnji deo ličnosti. To je zapravo centar kojem težimo u samospoznaji, to je ono što treba da spoznamo kroz razne metode i tehnike duhovnog razvoja (samospoznaje). To je iskra ili seme Boga u čoveku. Maksima “Spoznaj samog sebe” znači “Spoznaj svoje Sopstvo /Istinsko Ja”. Kada doživimo prosvetljenje, onda mi spoznajemo Sopstvo I događa se velika promena u ljudskom životu. Čovek postaje samoosvešćen. On spoznaje Boga u sebi, u vlastitom Sopstvu, koje je odraz Boga u čoveku. Centralno mesto sada preuzima Sopstvo, umesto Ega, koje biva sklonjeno na mesto koje mu i pripada, na površini svesti, zahvatajući delimično i podsvest.

Senka je sve ono što potiskujemo na svesnom nivou i sa čime ne želimo ili ne možemo da se suočimo. Senka je skladište naših potisnutih sadržaja (strahova, loših situacija koje su nas zaticale u životu, nepoželjnih karakteristika, neprijatelja kojih ne želimo da se sećamo, itd.)

Animus je sve ono što je muško u ženskoj osobi. To je predstava o Muškarcu u nesvesnom žene. Anima je isto to za muškarca. Mi biramo najčešće muškarca ili ženu prema toj predstavi Animusa ili Anime u nama.

Na najdubljem nivou nesvesnog su arhetipovi. To su kolektivni ljudski simboli i predstave koji su zajednički za sve ljude, za čitav ljudski rod (simboli: krug, strela, krst, pentagram, trougao, piramida; arhetipovi roditelja (Oca I Majke), arhetipovi Kralja, Kraljice, Sveštenika, Boga, Heroja, Ratnika, Domaćice, Ljubavi, itd.

Duhovnost postaje moguća zato što svaki čovek u sebi ima istu ovu strukturu ličnosti. Naravno, razlike postoje i one potiču od različite raspoređenosti i relativnog udela i osvešćenosti svakog od ovih pojedinih delova ukupne ličnosti. No, suštinski svi imamo istu strukturu ličnosti. Svako od nas ima svoje istinsko Ja. Iz ovoga proizlazi da svako ima mogućnost da doživi i osvesti svoje istinsko Ja. U svakom čoveku je Svetlo Boga. Svako ima mogućnost tog direktnog iskjustva, prosvetljenja. To je proces samospoznaje, koji može trajati čitav život, odnosno više inkarnacija, sve dok se ne dođe do krajnjeg postignuća – prosvetljenja, što se može opisati kao poistovećenje Sopstva kao vlastitog centra ličnosti, koje vodi čoveka kroz život.

Seksualnost nije odvojena od duhovnosti. Podela na duh, dušu i telo je veštačka i potiče od hrišćanstva. Prema hrišćanstvu, seks je greh, ako nije usmeren na rođenje deteta. Izvorno, prvi ljudi nisu pravili razliku između seksualnosti i bilo čega drugog. Prvobitni ljudi su doživljavali jedinstvo sa svetom oko sebe. Otuda je sve za njih bilo sveto. Oni su posvećivali biljke pre nego što bi ih posekli, blagosiljali hranu pre jedenja, prinosili žrtve bogovima koje su poštovali i bojali ih se, izvodili ceremonije i obrede venčanja, polne zrelosti, smrti, bolesti. Seksualnost je za njih bila povezana sa snagom privlačnosti između muškarca i žene. A ta snaga privlačnosti nije ništa drugo nego životna sila, vis vitalis. Seks je bio čvrsto povezan sa rađanjem deteta. A rođenje je bilo najveća svečanost u plemenskim zajednicama prvobitnih ljudi. Seks je skrivao veliku misteriju života. Otuda je seks bio svet. Vođenje ljubavi je bilo ritualan čin. Otuda su ljudi poštovali i blagosiljali i polne organe, koje su smatrali vratima života. Na raznim kamenim figurinama nađenim svuda u svetu, pa i kod nas (vinčanska kultura), iz doba neolita, predstavljene su žene i muškarci sa jako izraženim polnim organima, falusom i vulvom.

U indijskim najranijim duhovnim učenjima tantre seksualnost je sastavni deo duhovnosti. Tantra je dugo trajala i granala se, i do danas je prrtrpela mnogo izmena i modifikacija, pa i izopačenja. Ali, tako je sa svim učenjima. Svako učenje se vremenom izopači i degradira. Ovde je važno držati se izvornog poimanja seksualnosti kao svetog, duhovnog procesa i seksa koji je integrisan u celokupan duhovni proces samospoznaje.

Da bismo prevladali svoje inhibicije u odnosu na seks i seksualnost, treba da se odnosimo prema seksu i seksualnosti na takav, izvorno duhovni način. Sada ćemo to pokazati na određenim vežbama.

Prvo što je potrebno jeste upoznati sopstveno telo. To je jedino moguće ako se potpuno skinete, svaki delić odeće sa sebe. Kada god ste u prilici, razodenite se i budite nagi. Šetajte po kući potpuno nagi, i posmatrajte svoje telo, iz svih uglova, pri punom osvetljenju. Naviknite se na svoju golotinju kao na nešto prirodno. Gledajte se u ogledalu. Proučite svoju građu, uočite slabosti, držanje, stav. Posebnu pažnju posvetite polnim organima. Možete raditi vežbe. Lezite na krevet, tako nagi, i dodirujte se svuda po telu, Nemojte zanemarivati nijedan deo svog tela. Pratite šta osećate kada dodirujete neki deo tela. Da li imate osećaj gađenja ili neprijatnosti? Ako imate, pribeležite to u neku svoju svesku ili dnevnik. Pristupajte kao naučnik i istraživač. Svaki put kada osetite neprijatnost, zastanite malo i osvestite sebe, mesto koje dirate i osećaj koji imate. Upitajte se: zašto mi je ovo neprijatno? Svaki odgovor koji dobijete, spontano, upišite u svesku. Sledeći put ponavljajte isti postupak i tako stalno, ponavljajte tehniku, sve dok ne dođete do toga da Vam više nije neugodno. Sve je to Vaše telo. Svojim sosptvenim prstima diodirujete svoje sopstveno telo. Svaki deo Vašeg tela je važan i svet. Dodirujte se, mazite, činite to pažljivo, lagano i nežno, koncentrišite se na svaki osećaj i svaku informaciju koju dobijete.

U drugoj vežbi, svaki put kada dobijete signal od Vašeg tela da Vam je neprijatno, zastanite, počnite da dišete produženo i temeljno, tehnikom uđaji pranajame u hatha jogi, ili samo duboko, kako sami znate. Zatim, pogledajte taj deo tela i pošaljite mu pozitivnu, prijatnu energiju, pošaljite mu ljubav. Zavolite ga! Taj deo tela je sigurno ranije bio zanemarivan, zapušten, i zato nije bio voljen od Vas. Zato se i povukao u sebe, sakrio od Vas. U osnovi tog zanemarivanja je mehanizam potiskivanja, koji je u Vaše nsevesno ugrađivano od malih nogu. Vas su programirali da je sramota dirati te delove tela. Tako je naneta ogromna šteta Vašem telu. Ti delovi tela, a to su najlešće polni organi – penis i testisi kod muškarca, vagina i dijke kod žena, anus, predeo prepona, i još neki, zanemareni su, i to tako što ste ih Vi potisnuli, niste ih više razmatrali ravnopravno, i zapravo ih niste voleli onako kako volite druge delove svog tela. Čim ste to potisnuli, javio se strah. To je strah da ogolite te delove tela, strah da ih dodirnete. Strah znači odsustvo ljubavi. Tako se to izražava. Tamo gde nema ljubavi javlja se strah. Zato je ljubav najjače oružje protiv straha. Zato je mehanizam isceljenja u osnovi jednostavan: zavolite i te delove tela, jednako kao i sve druge. Zavolite čitavo svoje telo. Zagrlite se. poljubite se, slobodno, nesputano, volite svoje telo, kao da ga voli Vaš ljubavnik/ca. Zadržite šake na svojim osetljivim delovima tela i milujte ih, mazite, s ljubavlju, nežno i pažljivo. To je sasvim prirodno. Nema tu ničeg stranog. Pogledajte mačku ili psa kako ližu svoje telo, čiste se, svaki deo tela, ne zapostavjajući ni svoje polne organe.

Jednom kada zavolite svaki deo svog tela, kada istinski to učinite, doživećete otkrovenje, malo prosvetljenje. Možete doživeti istinsku emocionalnu katarzu, zaplakati. Pustite slobodno plač, smeh, šta god se pojavi u Vama, slobodno pustite da proteče, prostruji. U osnovi duhovnosti je tok.

Posle ovih vežbi, ostanite još malo tako nagi, u krevetu, prepušteni, slobodni, zauzmite položaj koji Vama najviše odgovara. Dišite slobodno, neusiljeno, pratite svoj prirodni ritam. Tek posle nekog vremena otidite u kupatilo da se istuširate. Nemojte to odmah da radite da biste očuvali svoiju obnovljenu energiju koja Vam slobodno struji niz telo.

Namaste!